PRIPREMA ZA STAROST I STARENJE

                  Društveni, naučni, kulturni i običajni status starih ljudi menjao se kroz istoriju. Pogled na starost i starenje uvek je onakav kakvo je dato istorijsko društvo. Naime, shvatanje starosti kao opšte propasti čoveka karakteristično je za društva na nižem stepenu razvoja.          Savremene koncepcije govore o starosti kao jednoj od faza čovekovog života, a o starenju, kao o procesu koji počinje danom rođenja. Priprema za starost i starenje počinje još u detinjstvu, nastavlja se u mladosti, a svoj puni značaj dostiže u zrelom dobu. Aktivan stav prema celokupnom životu ne može se izgraditi kada se približi dan penzionisanja i kada čovek počne da razmišlja da je možda došlo vreme da se pripremi za starost. Aktivan odnos prema svemu što nam se u životu dešava treba da se gradi još u detinjstvu, da bi smo kao zreli ljudi kvalitetno i sadržajno živeli.          Svaka etapa čovekovog života ima svoju ulogu i svoj smisao, a ideal svakog čoveka je da dostigne duboku starost. Zašto bismo onda ono što svi toliko priželjkujemo prepustili slučaju.          U svetu se organizovano radi na pripremama za penzionisanje i za život u starosti. To podrazumeva sticanje neophodnih znanja koja će nam omogućiti da se prilagodimo na život u izmenjenim fiziološkim, psihološkim i socijalnim uslovima. Razlikujemo tri nivoa priprema:         a) dugoročne pripreme, koja počinju u detinjstvu i mladosti,          b) srednjoročne pripreme, koje počinju oko 40. godine života i          c) kratkoročne pripreme, koje se sprovode na 4-5 godina pre odlaska u penziju.          Sa druge strane, one se sprovode individualno, a posebno je interesantan i delotvoran grupni metod priprema za starost i starenje. Najbitnija pitanja, koja se u jednoj grupnoj dinamici pretresaju kroz razmenu mišljenja podstaknutu i usmerenu interakciju su: kako sačuvati i unaprediti fizičko i mentalno zdravlje, kako ostati aktivan, kako se ponašati u porodici, prema deci i prijateljima, kako se ponašati u slučaju gubitka supruga i vršnjaka, kako prevladati neminovno smanjenje prihoda, koliki je značaj hobi- aktivnosti za osmišljavanje ogromnog slobodnog vremena karakterističnog za ovu životnu etapu.          Specijalizovane ustanove i udruženja za penzionere i druga stara lica, posebno gerontološki klubovi i domovi, u okviru svojih kulturno-obrazovnih aktivnosti, primer su kako se aktivno i kvalitetno može živeti u starosti.         Gerontološko društvo Srbije je tokom 1991.godine izdalo jedan specijalizovani priručnik, odnosno vodič za penzionisanje i aktivnu i vitalnu starost, publikovan pod naslovom "Kako do penzije i aktivne starosti".          Želela bih, da preko odlomka iz ovog priručnika preporučim vašim čitaocima ovu simpatičnu i korisnu publikaciju.  
UMESTO POGOVORA:
 
         UMESTO POGOVORA:         "DOBRODOŠLI U PENZIJU"          Penzionisanje je velika promena u životu čoveka, ali je i veliki izazov koji treba prihavtiti hrabro i znalački.         Budite spokojni! Biti penzioner i nije tako neprivlačno kao što na prvi pogled neupućenima može da izgleda, ali mnogo zavisi od Vas. Za odlazak u penziju treba se pripremiti i organizovati. Setite se samo koliko toga, što ste želeli, niste mogli da uradite, jer Vam je nedostajalo vreme. E, pa, to što ste godinama potajno i žarko želeli i skrivali u sebi, odlaskom u penziju biće moguće ostvariti.          Penzija će Vam pristizati, kolika-tolika i kad-tad, ali je, ona sigurnija od plate. U ovu krizno vreme, uostalom, najvećem broju Vaših sugrađana ne cvetaju ruže, pa ni Vama neće biti ni bolje nego drugima. Kad drugima, onima koji rade, bude bolje-biće sigurno i Vama. Ni kriza ne može večito trajati. Od penzije ćete živeti. Ona Vam obezbeđuje osnovnu socijalnu sigurnost, zdravstvenu zaštitu, beneficije u prevozu, na letovanju i još po nešto.         Prihvatite Vaš novi status ne kao odlazak u penziju, već kao dolazak u penziju. Prilagodite Vaš ritam života svojim shvatanjima i željama. Učinite da odlazak u penziju ne doživljavate kao kraj Vaše karijere, već kao početak promišljanja života po Vašoj meri.          Ali, to što ste penzioner ne znači da ste čovek bez obaveza. A, ne! Nikada i nigde prava ne idu bez obaveza. Granica Vaših prava i sloboda, jesu prava i slobode drugih. U Vašim kontaktima sa spoljnim svetom, videćete, ništa se nije promenilo: nosićete i dalje terete i prava modernog društva i plaćati danak civilizaciji. I vi ćete kao i mnogi drugi biti član, stranka, pretplatnik, korisnik, potrošač, putnik, gledalac, obveznik, pacijent itd., i kad bolje pogledate, stvarno se nije ništa bitno promenilo vašim odlaskom u penziju.         I, ne ponašajte se penzionerski: za gospodu-svako jutro brijanje, kao i ranije; štap i tamno odelo nisu nikako zaštitni znaci penzionera; štap kupite ako vam stvarno treba, a tamno odelo nosite kao i ranije- u posebnim prilikama. A što se lepšeg pola tiče, oduvek je bilo zadovoljstvo videti damu koja već više nije mlada sa urednom frizurom i našminkanu, u farmericama ili odeći svetlih i živih boja!          Odmarajte se, putujte i zabavljajte se sa svojim društvom. Pročitajte sve ono što ste propustili. Vratite se na lektiru koju ste zabašurili u školi, a mogli biste početi od ove knjige koju smo baš za Vas napisali. Izlazite, šetajte, posećujte pozorište, koncerte, priredbe.         Izaberite svoje društvo, svoje udruženje, svoj klub, svoju kafanu. Napravite svoj vrt, svoj radni kutak, uredite svoj životni prostor.         Ne plašite se starosti, ali se plašite lenjosti i nerada. Još danas postavite sebi pitanje šta ćete raditi kad izborite pravo da odlaskom u penziju ništa ne radite. Ova će vam knjiga, nadamo se, pomoći da na to pitanje lakše nađete odgovor.          Otišli ste iz radnog odnosa za Vama je starost Vaše mladosti. Dobrodošli u penziju, u mladost Vaše starosti.         

Vaši gerontološki savetnici